nekaj se tu fino kuha

Ja sam Lana

Mislim da je moje kuhanje započelo prije više od 15 godina, nimalo strastveno već iz same obveze i potrebe  da pomognem mami pripremit ručak dok je ona na poslu. Započelo je sa jednostavnim zadacima: „Izvadi meso iz frižidera sve ti je već napacano, baci na tavu i skuhaj krumpire za pire krumpir“. Uz to naravno da su išle i upute da se pikne krumpir i vidi da li je kuhan i slični savjeti koji bi osigurali da ručak koji imamo na stolu, zapravo i bude jestiv.

S vremenom sam zavoljela to kuhanje, usvojila neka osnovna znanja i bila spremna za novi upgrade. Upgrade je bila moja baka, jedina osoba u familiji koja je guštala u hrani kao i ja i sa voljom i ljubavlju kuhala kako dedi i sebi tako i cijeloj užoj obitelji. Kod pripreme hrane rjeđe sam koristila joker Mama a sve više joker Baka, koja je uvijek imala savjet „za one koji žele znati više.“, a budimo realni te stvari sam upijala kao spužva ( za razliku od nekih predmeta u školi). Voljela sam eksperimentirati sa hranom i kuhati sve i svašta, a koliko god je mojim roditeljima pasalo da je netko drugi preuzeo kuhanje,  toliko sam s vremenom prešla njihovu toleranciju na masnu i začinjenu hranu.

Igrom slučaja, uskoro je došao i samostalni život, moja kuhinja i slobodne ruke za izražavanje kroz hranu. Danas u tome guštam još više a tu strast su primijetili i kolege s posla te  mnogi prijatelji  koji su me zapravo najviše potaknuli da pokrenem svoj blog i instagram. Reko, ionako mi se dan vrti oko toga šta ću jest  i kada ću jest, naravno da sve to fotkam jer..eto nadam se da ću fotkom zadržati i te božanstvene okuse koje kušam (naravno da se to nikada ne desi) pa sam odlučila dijeliti svoje ideje s vama.