nekaj se tu fino kuha

Ajmo u Varaždin!

Ajmo u Varaždin!

Bio je to onaj prekrasan produženi vikend nakon Uskrsa, običan ponedjeljak ali popraćen prekrasnim vremenom i željom da se nekamo ide, da guzica vidi puta 🙂

Bila je dovoljna jedna poruka da se sa frendom dogovorim da se ide nekamo a kamo, to  ćemo naknadno odlučiti. Sjela ja tako u auto, pita on “Di ćemo?” a ja krenem nabrajat” Kaj ja znam,  Karlovac, Varaždin, Krapina, Samobor…” sve okolne gradove koji su mi pali na pamet.

Tomić je zaključio da smo u Samoboru već bili i da idemo u Varaždin ( iako nismo baš bili sigurni koliko je udaljeno i začudili se kad smo došli do autoceste pa je pisalo 75 kilometara, ali šta je tu je već smo krenuli, sunčan je dan, muzika piči i nema natrag!

U Varaždin smo došli taman u doba ručka. Nigdje žive duše. Čak smo pomislili da su svi varaždinci odlučili otić na kavu u Zagreb. Tomić je već u startu počeo pričat o nekoj potencijalnoj klopi ali kako se sve spontano dogodilo nismo se baš raspitali što sve radi na uskršnji ponedjeljak pa smo zujali po praznom Varaždinu, šetali okolo dok nismo sjeli na kavu i sladoled na trgu. Uz malo hvatanja boje, guglali smo što sve radi a ja sam se poslužila sa Joker Zovi Irenu, da dobijem neke insajderske informacije. Nakon još malo šetanja okolo naokolo i škicanja obližnjih restorana i njihove ponude, na preporuku Irene odlučili smo se za Šanjek restoran koji je bio 15 minuta hoda od trenutne lokacije. Smotani kakvi jesmo, zaputili smo se tamo ne provjerivši da li radi na blagdan. Guess what? Nije radio. Što je ok, normalno i logično no da smo mogli to provjeriti u startu, mogli smo. Zovem ja Irenu i kažem joj situaciju, te usput pitam da li je čula za Platinum restoran jer nam je to tu na putu a Tomić je već lud od hodanja i traženja klope. Kaže ona: “Nikad čula.” Obzirom na situaciju, zaključila sam da ćemo sada svi skupa saznat kakav je to restoran pa šta bude, bude.

Jako lijepo i fancy uređen, neki finjak ljudi su unutra bili a konobar je bio toliko fin i pristojan kao da smo u Espalandu došli jest. Prilagodili smo se situaciji, uozbiljili se i bacili na meni i odluku što jesti. Kako smo svi jeli puno mesine i općenito hrane, odluka je pala na riblju platu. Cijena riblje plate za dvoje je 200,00 kn i iako na prvu izgleda kao da neće biti dosta, bilo je pa čak i za Tomića i mene koji možemo puno jest 🙂

Plata sadrži crni rižoto od sipe, blitvu i krumpir, 2* file brancina, 2* file lososa, pohani škampi na štapićima, pržene lignje, tjestenina u bijelom umaku s gamberima. Odlične kombinacije riba i priloga sve je bilo baš jako ukusno a posebno losos. Crni rižoto je bio malo neslan po mom ukusu pa sam ga trebala dosoliti, no ostalo je sve bilo tip top! Nažalost, bili smo toliko siti da smo odlučili otići bez deserta u nadi da kada nam se slegne sve, da ćemo stati negdje i uzeti nešto slatko.

Check in je odmah pao na Lana i hrana facebook stranici, ali nešto mi nije odgovaralo. Pokušavala sam u raznim kombinacijama napraviti check in u Platinum restoranu, ali bezuspješno. Zašto? Zato što se restoran zove Palatin (sad sam htjela napisati Paladium, ne znam kaj mi je s tim imenom restorana koje ne mogu nikako upamtiti.) Upadat-ala sam Irenu o novootkrivenom nazivu restorana pa mi je rekla: ” A, Palatin! Pa da, to je jedan od najpoznatijih restorana u Varaždinu.” Smijala se ona, smijala se ja, a Tomić je samo gledao sa facom AštaočekivatodOžboltice, ali bio je sit pa je samo šutio. Sva sreća pa smo  bili dosta udaljeni od auta pa smo napravili još jedan đir po gradu a ja sam se prisjetila zadnja dva Špancirfesta i gdje je šta stajalo tada.

Sretni, siti i veseli zaputili smo se doma! Varaždin je definitivno preporuka za izlet a Palatin odlično mjesto za pojest finu i kvalitetnu klopu po prosječnim cijenama.

http://www.palatin.hr/

https://www.facebook.com/restoranPalatin/

 

 

 



Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *